Kada je Hruščov bio u SAD šesdesetih godina, da mu se pohvale svojom vojnom - atomskom moći, saopšte mu ,,Mi možemo uništiti SSSR pet puta".

Hruščov se nasmeja i reče ,,Mi SAD jednom".

Sad vodi i gubi lokalne ratove Korejski, Vijetnamski, Somalski i aktuelne Avganistanski i Irački.

Počeli bi SAD i NATO svetski rat da nije atomskog oružja.

Ekonomka kriza je uništila liberalni koncept a šta će doći ??????

Kapitalizam je spasao Marks.On je otkrio opasnosti od nagomilanih zagrabljenih bogatsstava. Komunisti na vlasti koji su boga pokušavali da načine na zemlji sa prividom raja u nekoj neprestano odlaganoj budućnposti, uplašene kapitaliste naterali su da podižu standarde masa tačno do granice kad se ni protiv čega ne bune i uvek iznad komunisdtičkih standarada.Tog ravnanja više nema.I ne samo ravnanja nema tog straha, te opasnosti.Bog na zemlji je srušen. Idemo u manipulaciju koja se naziva demokratija.
Sa medijima koji hipostaziraju moć laži umesto istine.
Gospodo da li idemo u treći svetski rat?Jeste li sigurni?
Zakoni sukoba su tu jasni i nije teško predvideti vreme kad će se u katastrofi tražiti izlaz.Samo sredstva kojima se sada rat ima da vodi nije rat nego opsanost da nestane svet.Dolazi vreme potopa ako je potop ime za onu katasrofu koja je uništila dinosauruse i promenila tok istorije živog sveta na planeti.Svako misli da će opstati i posle nuklearnog "pametnog" međusobnog uništavanja. Opstati makar samo onaj u dubokim bunkerima, onaj koji izmisli špilju u kojoj je opstjao naš pra predak nekad.A šta ako su te nade besmislene, šta ako se na svetlo dana čovek posle toga nikada neće moći i nigde da pojavi.Da li smo u histeriji ratova u stanju da predvidimo dimenzije stradanja.Nismo mogli ni za vreme Hitlera, hoćemo li za vreme kosmičkog razaranja planete.Ili će se čovekova vladavina svetom ,tom katastrfom završiti.Posle velikih dinosauriusa došao je mali čovek.Posle njega ostaće samo mikrobi. Nema trećeg rata, ima prvog i poslednjeg samouništenja. I vreme nam je.Umorni smo od oblika svoga.

Lepo je što je novinar Reljić podsetio na Čerčilove simpatije prema Hitleru koje, međutim, nisu postojale samo pre ili neposredno nakon Hitlerovog dolaska na vlast, već i kasnije, praktično sve do napada Nemačke na Poljsku i britanskog objavljivanja rata Nemačkoj. Tako u jednom sećanju nemačkog filozofa Karla Jaspersa možemo pročitati: "Godine 1938. stajalo je u Times-u otvoreno pismo Čerčila Hitleru u kome su se nalazile rečenice kao ova: Ako bi Engleska srljala u nacionalnu nesreću koja bi bila uporediva sa nesrećom Nemačke 1918., onda bih molio boga da nam pošalje muža Vaše snage volje i duha". Militantni antikomunizam spojio je Čerčila i Hitlera. Zapadnim "demokratama", kao uostalom i nemačkom krupnom kapitalu, Hitler je sasvim odgovarao kao beskompromisni i nemilosrdni borac protiv "boljševizma", kao neko ko se efikasno obračunava sa naraslim i pretećim "baukom komunizma" koji je vladajuće klase zapadnog sveta duboko uznemirio. Nacizam je za njih bio manje zlo od komunizma, sve dok nisu bili primorani da protiv njega povedu borbu, izloženi njegovoj neposrednoj ratnoj agresiji. O tome svedoči i Klaus Man: "Hitler je bio protiv komunizma, a to je bilo dovoljno da ga učini omiljenim u otmenim evropskim krugovima. Ako je imao osvajačkih planova, oni su se odnosili samo na Istok, drugim rečima na Sovjetski Savez. To bolje! Otmenim krugovima to je i odgovaralo".

Reljić je stoga potpuno u pravu kada kaže da je čitav ovaj predratni period "prefarban u crno, onda sistematski pakovan u niz pojednostavljenih stereotipnih opisa i klasifikacija, pa gurnut u mračne lavirinte spremišta istorije". Jedan od najvećih stereotipa, nastao brisanjem istinske istorijske stvarnosti, jeste navodna trajna, autentična antifašistička (spoljna) politika zapadnih "demokratija" koja svoju "progresivnost" pokazuje i otporom prema "mračnom komunističkom totalitarizmu". Ovaj stereotip prikriva dugo paktiranje ove "demokratije" sa fašizmom i odlučujući značaj koji je upravo SSSR imao u borbi protiv fašizma.

Sta Vi gospodine Reljicu podrazumevate pod terminom Cetvrti svetski rat? "Hladni rat" svakako nije bio RAT u sadrzajnom smislu tog termina. Taj termin za "hladni RAT" koriste zapadni " mislioci " a posebno " vojni stratezi " koji smatraju da su izvojevali i vojnu pobedu.
Ako bi bio bio u pitanju vojni sukob dve vojno najmocnije sile ( sAD i Rusije ), onda bi to stvarno bio " svetski " pa makar niko drugi u njemu ne bi ucestvovao ( teoretski ).
Primecujem da se cesto stavlja ( u raznim clancima na temu moguceg buduceg velikog rata ) u istu ravan sve ono sta se desavalo u istoriji na vojnom planu do sada, sa onim sta bi i kako bi bilo u slucaju termonuklearnog rata izmedju amerike i Rusije.
To su dva kvalitativno NEPOREDIVA dogadjaja. "Snaga" najjace u praksi ispitane ( 1961 godine bacena iz aviona TU-95 ) termonuklearne bombe ( kucati u pretrazivacu - Tsar ) je bila oko 50 megatona ( MT ). Kad se to poredi sa snagom ukupnog upotrebljenog arsenala u Drugom svetskom ratu - tek tada postaje jasno.

Misljenja sam da je autor u svojoj analizi zapostavio jedan vazan faktor u celoj ovoj prici.
Dok us ratovi u pre-kapitalistickim danima bili lako “objasnjivi”, modernije ratove su kapitalisti raspirili ca ciljme pravljenja profita. Naime, poznato je da su elitne bankarske porodice finansirale obe strane u ratovima od prvog svetskog rata naovamo.

U pre–kapitalistickim danima ratovi su bili kao sah, svaka strana je pokusavala da pobedi. Pod kapitalismom ratovanje je vise kao kazino, gde se igraci bore sto duze mogu da bi dobili vise cipova, dok realni pobednik uvek ispada kazino – ili bankari koji su finansirali rat i koji odlucuju ko ce da bude imaginarni pobednik.

Ne samo da su ratovi najprofitabilniji of svih kapitalistickih ulaganja, vec sa odabiranjem pobednika i rukovodjenjem rekonstrukcije, elitne bankerske familije su u mogucnosit tokom vremena da podese geopoliticke konfiguracije tako da odgovaraju njihovim licnim interesima. Pogledajte samo primere ratova koje su oni inicirali, ukljucujuci i onaj koji smo mi okusili na nasoj kozi, pa ce vam sve biti jasno. Nacije i populacije su pijuni u njihovim igrama. Milioni umiru u ratovima, infrastrukture su totalno unistene, i dok svet tuguje bankari broje njihove pobede i smisljaju planove za rekonstrukcione investicije posle rata.

Iz njihove pozicije moci (kao finansijeri vlada), bankarske elite su tokom vremena usavrsile njihove metode kontrole. Ostajuci uvek zakulisani, oni vuku konce kontrolisuci medije, politicke partije, obavestajne agencije, berze i kancelarije vlada. I sto je najbitnije, njihova najveca poluga moci je kontrola opticaja novca. Kontrolisuci centralne banke, oni planiraju
ekonomske uspone i krahove ( kao ovaj koji je trenutno na sceni)i stampaju novac bez pokrica koji onda iznajmljuju vladama. Moc bankarskih elita u trenutnom svetu je je nazalost apsulutna i suptillna i kao takva se sme zanemariti u ovakvim analizama.

Dobar urednik, dobar pisac, dobar čovek i dobar mislilac... Gospodin Reljič je još jedan primer kako to nekako obično sve ide u paketu. Baš kao i obrnuto.

Ovo je pitanje koje ja sebi uporno postavljam još od izbijanja krize. Ustvari moje pitanje je kakve će promene u društvenoj strukturi na globalnom nivou ostaviti ova recesija. Ovo pitanje nije lako za odgovoriti i mislim da ovu krizu ne treba poistovećivati sa depresijom iz 1929. Više je razloga, jedan od njih je što je kriza 1929. bila globalno sveobuhvatna i nije bilo nikoga ko njome nije bio pogođen sem SSSR koji se nalazio u svojevrsnoj izolaciji. Danas ima solidan broj zemalja koje nisu ušle u recesiju. Kriza 1929. značila je glad, jer se već činjenica da imate 3 obroka dnevno smatrala nekom vrstom dostojnog života. Danas su standardi mnogo veći i oni koje je kriza pogodila, pre svega na Zapadu, umesto obroka moraće se odreći recimo letovanja ili će morati da kupe jeftiniji automobil. Nisam ubeđen da je to mehanizam koji će dovesti do homegenizacije masa i stvaranja novog vida autoritarne države tj. do povlačenja liberalnog kapitalizma sa istorijske pozornice. Ono što je možda moguće je promena u konstelaciji snaga. Kinu, Tursku, Indiju, Brazil recesija nije pogodila. Njih munjeviti rast je nastavljen možda za nijansu usporeno. U samoj Evropi recesija nije zahvatila Poljsku, čija je privreda iѕdržala prvi nalet krize. Generalno, nove članice EU će se brže oporavljati. Bojim se da ovo može da stvori jednu vrstu nelagode na Zapadu kad se suoče sa činjenicom da gube primat. Taj se primat naravno neće izgubiti preko noći jer kombinovane privrede SAD, EU, Kanade, Australije i Japana čine preko 60% svetskog BDP-a. BDP zemalja članica BRIK-a čine oko 16%. Cifre koje sam naveo su ugrubo. Ni politički sistem neće biti lako moguće narušiti, jer osnovu globalne mioći SAD čini ono što mi volimo da zovemo koalicioni potencijal. Ali, izvesno je da vreme radi u korist drugih a ne prvih. Drugi imaju znatno veće stope rasta i u ekonomiji i demografski. Izuzetak je jedino Rusija koju je recesija pogodila i koja demografski opada...

Klica propasti sadašnjeg poretka krije se u stvari u gudurama Avganistana, na obalama Tigra i Eufrata i na visoravnima Irana. Konflikti u daleko zaostalijim, tehnički inferiornijim državama i potencijalni nuklearni uspon Irana upućuju zapadnom svetu izazove na koje kako stvari sada stoje on nije u stanju da odgovori. Konflikti se produžavaju bez ikakvog vidljivog odlučujućeg rešenja što stvara i troškove, ali što je značajnije potrese na domaćem planu. Kako defanziva ne dolazi u obzir, uzimajući u obzir logiku ko se brani taj se povlači, da bi se prešlo u efikasniji protivnapad potrebna je konsolidacija. Ona će naravno ići na uštrb demokratije, jer je javno mnjenje, tj. običan građanin koji od sredine 60-tih godina 20. veka sve više pokazuje otpor autoritetu države, glavni protivnik prekomorskih avantura kojima ne vidi nikakvu svrhu. Jedini način da se ovo postigne je pronalaženje dovoljno zastrašujućeg protivnika koji bi uticao na to da mase traže jaču državu. U ovom momentu Al Kaida to svakako nije, a protivnik od formata se još uvek ne nazire na horizontu. Ispada da je krah SSSR-a bio gubitak i za kapitalizam jer ne postoji dovoljno jak i drčan protivnik za sparing, pa postoji opasnost da sistem atrofira. Kina uspešno izbegava bilo koji vid konfrontacije, ponajmanje ideološki. Rusija je nedovoljna, a islamski svet preslab. Iran je jednostavno isuviše mali. Pjonjang ima dejstvo samo u malom delu sveta. Tako da se sad ide ne održavanje više malih neprijatelja i tenzija koji nemaju veze jedan s drugim, npr. Iran, S. Koreja, Balkan, Bliski Istok, Kuba, Hugo Čavez... Krah demokratije biće i krah sistema jer autoritarni ili slični režimi ne mogu da koegzistiraju. To je kraj Evrope i atlantskog savezništva.
Sve ovo što navodim svedoči koliko je situacija mnogo komplikovanija nego uoči 1939. Šta će se u budućnosti desiti teško je reći, kao i kad. Izvesno je da se iza brda nešto valja. Tim je opasnije što ne znamo šta.

U dobrom broju komentara na NSPM pojavljuju se komentatori koji zastupaju mišljenje da je sve loše što se dogadja i bude dogadjalo u svetu, posledica zavere svetskih finansijskih moćnika, tj. da ovi proizvode, po utvrdjenom programu i planu svetske krize i ratove, kako bi prigrabili što više svetskih resursa.
Prokapitalistički teoretičari zavere, na temelju nespornih aktivnosti finansijskih moćnika u oba svetska rata (finansiranje ratnih napora svih zaraćenih strana) i u izazivanju dosadašnjih finansijskih i ekonomskih kriza, izvode "nepobitan" zaključak da su isti izazvali sadašnju globalnu finansijsku i ekonomsku krizu, te da će po porebi izazvati i novi svetski rat. Bez ovih bi kapitalizam, kao najbolji ekonomski sistem, pretvorio svet u raj na zemlji.
Na drugoj strani su prokomunistički teoretičari svetske finansijske zavere, usmerene pre svega protiv radnika, seljaka i poštene inteligencije,sa ciljem da iste drži u pokornosti i provodi sveopšti grabež resursa koje su ovo stvorili.
Moj stav o svetskim finansijskim moćnicima je diferenciran u odnosu na teoretičare finansijske zavere, u toliko da su ovi postigavši svoj cilj kontrole svetskih resursa, po realizaciji programa globalizacije, izgubili kontrolu nad dogadjanjima u svetskim finansijama i ekonomiji. Drugim rečima ovi nisu izazvali finansijsku i ekonomsku krizu, jer ove urušavaju temelje njihove kontrole sveta, a i dovode u opasnost njihovu poziciju suštinskih svetskih vladalaca.
Inače imam neodoljivi dojam da se neumitno približuje i kraj njihove vladavine, kao što se topi moć demokratske Imperije.
Vodjama naših suprotstavljenih sekta preporučujem da koordiniraju svoje napade na "bilderberge" tj. da ih napadnu istovremeno u dve kolone.

@Branislave,

Dosta toga sto ste napisali ne odgovara cinjenicama. Idemo redom:

Kriza iz 1929. godine je bila znatno lokalnijeg karaktera nego sto ce biti ova kriza, i to iz vise razloga:

1) U vreme krize iz 1929. USA je bila veliki svetski proizvodjac i veliki poverilac, a sada je zavisnik od uvoza i najveci svetski duznik. Iz tog razloga, u velikoj depresiji je Americi bio interes da sacuva vrednost valute po svaku cenu, dok joj danas ne preostaje nista drugo do da dugove vraca iz nove emisije novca ili da bankrotira.
2) U vreme prosle depresije postojao je i zlatni standard, dakle, postojala je neke mera vrednosti, zdrava valuta, a danas je svet suocen sa time da kapital nema gde da pobegne.
3) U vreme velike depresije baloni su naduvani samo u nekim sektorima (pre svega finansijskom) a danas je sve zivo prenaduvano.
4) Velika depresija je svoje dno dotakla tek 1934 (konacan oporavak je usledio tek nakon drugog svetskog rata), a ova depresija je tek na pocetku, tako da je prerano izvlaciti zakljucke primera “letovanja i automobila”. Jedino do cega sada ne bi trebalo doci je – glad (zbog naprednije tehnologije), mada ni ona nije iskljucena.
5) U velikoj depresiji je konstatovan visak svetskih proizvodnih kapaciteta od oko 30%, a u ovoj depresiji ce nestati barem 40% kapaciteta.
6) U vreme velike depresije nisu postojali finansijski derivati, a sada je upravo u njima “isparilo” na stotine hiljada milijardi dolara. Barata se sa podatkom od preko milion milijardi ali niko sa sigurnoscu ne moze reci kolika je prava cifra (nakon eventualno izvrsene multikompenzacije – neto gubitak).
7) U velikoj depresiji USA nezaposlenost je bila veca od 25%, a danas se ona vec krece od priblizno 20% iako je kriza tek u pocetnoj fazi. Zvanicno podaci nisu merodavni jer se primenjuje drugacija metodologija. Kada kriza udari na zaposlene u javnom sektoru – sva je prilika da ce nezaposlenost preci 30%, a pesimisti idu i do cifre od 40%.

...Oni jednostavno, osim neke visoke tehnologije, prakticno nemaju sta da uvezu. Njima je potrebna samo energija, i zato je veza Kina-Rusija sasvim logicna veza. Rusija ima energente, ali ne samo energente vec i najvece rezerve pitke vide, ogroman poljoprivredni potencijal, relativno veliko trziste, i sto je mozda najvaznije – oruzje. Dzaba svo bogatstvo sveta ako nemate oruzje koje bi vas zastitilo od svetskih pljackasa.

Netacno je da je Kina okruzena neprijateljskim zemljama. Ima tu nekoliko manjih zemalja sa kojima ona ima objektivne probleme, ali sa vecinom drzava Kina ima izuzetno dobre odnose, a Kina se na sve nacine trudi da ti odnosi budu jos bolji jer Kina zna da ce Kini biti dobro samo ako ceo region bude prosperitetan.
Nakon proslogodisnjih izbora u Japanu, Kina i Japan imaju izuzetno dobre odnose, a ima nekoliko godina otkako najveci trgovinski partner Japana nije vise Amerika, vec Kina.

Klica propasti Amerike nije u Avganistanu ili obalama Tigra i Eufrata, jer su tamo dobili sta su hteli (drogu i naftu), vec je klica propasti u prevelikoj nerezonskoj potrosnji. Ne moze 300 miliona stanovnika (manje od 5% od svetskog stanovnistva) da trosi cetvrtinu svetskog dohotka. U tome je problem, da bi oni ziveli onako kako su ziveli do sada, potrebno je da barem pola sveta radi za hjih.
U tom kontekstu bih pomenuo i “depopulaciju”. Lako bi Amerika izazvala svetski rat i pobila polovinu covecanstva, ali je problem u tome sto se time nista ne dobija, jer problem nije u svetskoj sirotinji vec u Americi i EU koje trose daleko vise nego sto stvaraju. Dakle, sami su sebi najveci problem, i ako zele bilo kakvu depopulaciju – onda treba sami sebe da depopulizuju.